Дејан Перић: Бићемо све бољи из меча у меч


Селектор Дејан Перић, задржао је оптимизам и поред пораза од домаћина 29:28 на старту ЕУРО 2016 у Пољској, где су Орлове делиле секунде од ремија...


 

- Сви знате да, част изузецима, нисмо са неким великим шансама испраћени на ово првенство. Да ли је реалност група или сва дешавања, али никако у глави нисмо имали да смо се поштено и часно квалификовали за овај турнир. Екипа смо која после отварања првенства може да жали за једним, али и два бода. Кроз ову утакмицу и оне припремне, још једном смо потврдили да ова екипа има квалитет и да је краси један велики мотив и жеља за доказивањем. Исто тако, моји играчи имају један осећај да су обезвређени, да мало чују нечега што улива поверење и препознаје добар рад. Нико не воли да је потцењен. Постоји један велики инат и мотив да заузму место под сунцем.

Осврт на меч са Пољском...

-Парирали смо у много чему, били доминантни у многим рукометним стварима. Доста грешака је било у одбрани један на један. Нисмо удвајали и није било помагања на чему инсистирам. Враћали смо се у утакмицу, нисмо се уплашили победе и позитивног резултата. До краја смо веровали у то упркос свим притисцима, атмосфери и именима Пољака. На моје играче сам изузетно поносан. Не лажем њих, ни себе. Све може да се исправи. Ово је екипа која морално не пада, и када губи, верује да ће се вратити. Ја такву екипу поштујем. Знам да ће бити из утакмице у утакмицу све боље...

Немате пуно времена за поправке, иде нови меч са Французима...

- Добра одбрана чини напад још бољим, али никада добар напад, какав год да је, није успео да анулира све проблеме у одбрани. У одређеним фазама смо и добро играли. Играмо одбрану по принципу да не смемо да падамо у јачу страну. Да, иако паднемо, то буде у слабију страну, да набијамо противнике ка средини. Ако један играч падне, то не значи да је пала одбрана. Мора да буде помагања. Последња опција је блок. Ми из наше одбране, у ствари, нападамо. Не чекамо да будемо нападнути. Мало дајем могућности да играчи имају алиби кроз игру. Свако зна када излази у дуел, зашто излази и шта брани. Од сваког појединца зависи колико ће одбрана бити успешна. Тачно се зна ко је одговоран. Ко падне два пута, иде напоље. Одговорност је подељена. То је исправан пут. Тако се диже самопоуздање. Смета ми што смо падали у игри у јачу страну, на позицијама 3 и 4 везивали се до пивотмена до задњег тренутка, што се нису опредељивали и усмеравали њихове бекове да иду на средину, у простор у који ми хоћемо. Одбрана мора да усмери напад да напада на начин који ће бити лакше бранити. Морамо нападу да сузимо простор, да га натерамо да игра где ми хоћемо. С тим нисам задовољан, али и поред грешака, моји играчи нису бежали од онога што су урадили. Билецки и Јурецки нису били удвајани у пуном залету. У тим моментима није било решења.

Како спречити физички и технички потковане француске бекове...

- Французи не нападају исто. Против Македоније су играли 45 минута са два пивотмена у поставци. Француска заснива игру на игри два на два. Одатле иде наставак свега тога. Сигурно има решења, један је са одсецањем бека од стране крајњег. Нема те екипе која напада са једним беком и два пивотмена. Постоји варијанта да Гигу и Абало у тој ситуацији са крила дођу у позицију да играју два на два, што је за за брањење много лакше. Постоји и опција да играмо и неку 4-2, где ће пивотмени теже правити бековима блокаде у покрету. То су две варијанте, које ћемо у зависности од ситуације, понудити њиховом нападу.

Сломили су отпор Македонаца у свом стилу. Од 22:22 у 51. минуту до 30:23 на крају...

- Велике екипе које су толико година доминантне, које имају победнички менталитет и побеђују где год да су, имају самопоуздање које не може да се опише и тек тако стекне. Французи се не умарају да побеђују. Ништа не препуштају случају, нити бирају утакмице. То је за велико поштовање. Пуно пута је сам фактор имена Француске, већ у старту један плус велики који паралише противничке играче.

Како решити у глави тих пет минута...

- Када неко дође до тог 55. минута, онда је та екипа у већој психолошкој предности,него они који су много раније навикли да реше меч. Сви ми кроз каријеру смо чекали једну победу, нешто за шта смо везани као група и појединци. То се деси код спортиста који имају здраве снове. Некада је страх од победе већи од страха од пораза. Французи немају страх од победе. Нема одустајања. Ова екипа има и главу и реп.

Како решити француску одбрану?

- Французи играју 6-0 одбрану, као и једну врсту 4-2 према средњем и левом беку. То је модификација те 6-0. Кретње без лопте и са лоптом, дупли пас са пивотменима, одвлачење одбране у једну страну које ће отворити простор једном беку да проналази решења. Та Француска одбрана навлачи на половичне шутеве са широких позиција и преко двојног блока. Морамо бити дисциплиновани, пропуштати полушансе, имати добар залет.