Дарко Станић о ЕУРО 2016: Играти на победу
На опроштају од Кракова, голман репрезентације Србије, Дарко Станић, анализирао је ућинак на Европском првенству, али и објавио да је утакмица са Македонијом била његова последња у дресу са државним грбом:
- Говорио сам после утакмице која је разлика играти да би се играло и играти да би се победило. То је наш проблем, не од сада, него од раније. На томе треба радити комплетно. Можемо да играмо и да сви кажу „баш сте лепо играли“, а да не можеш да добијеш утакмицу. Са друге стране, има екипа које играју катастрофа, а добијају. Ако играш на победу, ти мораш да ухватиш и грабиш ту победу када се укаже прилика за то. Мораш бити као леопард да је уграбиш. Та лопта, једна, одбијена против Пољака у кључном моменту. То пресуђује. Изашао играч на 15 метара, зато што не постоји свест о важности тог момента. Против Македоније је била кључна она одбијена после шута Лазарова. Не желим никога да оптужујем, него говорим о колективном стању репрезентације, које није од данас, јуче, него од како сам ја у њој.
Да ли је разлог и неискуство појединаца?
- То је и реално оправдање, не би слагали ништа, али опет... Може да се опрости, али такве ствари су недопустиве ако желимо да играмо и побеђујемо.
Целокупан утисак о учинку на ЕУРО 2016?
- Пуно пута смо имали нокаутираног противника, али смо губили утакмицу. Такви су били Пољаци. Македонци нису, али смо их имали. Не би нам се десило то што нам се десило са приступом на прави начин. Приступ код одбијене лопте показује ти колико они цене тренутак. Они знају како да организују напад за тај тренутак, шта смеју и не смеју. Ми можемо са сваким да играмо, али играти, победити са један или изгубити са један, то нису два гола, то су две димензије.
На првенство се отишло у улози аутсајдера...
- Чини се да је момцима одговарала та позиција. Могу све само позитивно да кажем о атмосфери и стручном штабу. Само злонамеран би могао да нађе неку грешку или нешто покварено, јер не постоји. Урађено је, играно лепо и допадљиво. Да ли је то довољно, који су циљеви, то треба неко други да процени.
Да ли си задовољан повратком у национални тим?
- Читав овај тренутак је комплексан. После дуго размишљања и консултација са многим људима, донео сам одлуку да се вратим, јер раније нисам видео шта мој долазак може да промени. Не могу да пружим оно што сам давао раније, оно што се очекује од мене, јер није више тај тајминг, имам и више година. Ни тако да браним, не би било довољно. Дошао сам да поделим знање и искуство, да убацим још неки састојак како би се створила алхемија. Да ли сам у томе успео, не знам. Ово јесте права група и права прича. Само да направе клик да постану победници, а квалитета имају. То није спорно.
Клик?
- Да будеш спреман од првог тренутка, да зграбиш сваку лопту. Да уђеш у утакмицу и осећаш како дише свака утакмица. Чим видиш како се играчи понашају на терену, тачно знаш ко је фаворит.
Какви ћемо бити у будућности?
- Од нас зависи.
ОДЛУКА ДА СТАВИ ТАЧКУ НА РЕПРЕЗЕНТАТИВНУ КАРИЈЕРУ...
- Када сам одлазио прошли пут, тражио сам одмор, како би на све погледао из другог угла. Вратио сам се јер су људи мислили да могу да помогнем, али и зато што имам осећај, дужност и то волим. Дао сам себе и заокружио репрезентативну причу. Отишао сам природним путем. Ово је мој званични опроштај. Дао сам што сам имао. Не видим да то моје давање нешто мења на терену у овом тренутку. Треба да дође неко други са новом енергијом, са неком новом искром.
Ко су наследници?
- Ту се врте, два, три имена. Марјанац је стално други голман, дајте да видимо како функционише као први. Нико не може да каже да нема квалитета. Можда човек никада није ни добио праву шансу, јер је стално био у улози другог голмана. Можда и овај мали из Каћа – Милосављев. Зашто да неко не брани и са 18 година?
Кратак закључак осмогодишње репрезентативне каријере, пута од Пореча до Кракова?
- Болно и тешко, али слатко. Све помешано. Када се бориш за државу, када су порази, када је много пораза, а мало победа, то мораш да трпиш достојанствено. Сама битка и улог у тој бици је сам по себи вредан. Без ње би се тек осећао празно. Тај пораз, опет, испуњава.