5 на 5 - новајлије у плеј офу


По завршетку  такмичарске сезоне 2015/2016 године нови чланови суперлигашког каравана постали су Динамо из Панчева и Шамот 65 из Аранђеловца. Новајлијама у најелитнијем такмичењу ретко ко је давао шансе за пласман у првих шест екипа које ће се борити за титулу првака Србије, а вероватно ни сами клубови након оствареног пласмана у Супер лигу нису ни размишљали о томе.

Међутим, теорија је једно, а пракса сасвим друго. Не само да су сасвим заслужено, одличним партијама током целог првенства остварили пласман у плеј оф, већ и у самом доигравању играју значајну улогу.

Тренерима екипа, Ивану Петковићу (Динамо) и Мирку Ломићу (Шамот 65) поставили смо неколико питања везаних за наступ у овогодишњем такмичењу.


1. По остварењу пласмана у Супер лигу, какве су биле амбиције клуба?

2. Како је изгледао пут до плеј офа?

3. Како сте задовољни играма Вашег клуба?

4. Какве су амбиције у плеј офу?

5. Ваш поглед на овогодишње такмичење у Супер лиги?

 

Иван Петковић (Динамо):

1.  Искрено, по завршетку предходне сезоне и пласмана у Супер лигу амбиције клуба су биле да обезбедимо опстанак у најелитнијем рангу. Међутим, довођењем Жујовића, Ивошевића и Радуловића, сигурно је да су и амбиције порасле и да смо размишљали о могућем пласману међу шест најбољих екипа које ће се борити за титулу првака. Добро смо селектирали тим, клуб је организационо и финансијски могао да изнесе терет такве амбиције, тако да су постојали сви услови за борбу за највиши пласман.

2. Добро смо одрадили припреме. Међутим, након одређивања распореда играња утакмица, где су нам већ на почетку првенства на ноге долазили Металопластика, Партизан и Црвена Звезда, то је изгледало много тешко. Засукали смо рукаве, одлично тренирали и добро темпирали форму за 3., 4. и 5. коло, који су играни у ритму среда-субота-среда, у којима смо играли са Металопластиком и Партизаном у Панчеву, а готовали Шамоту 65. Након треће победе стекли смо потребно самопоуздање и увидели да постоје реалне шансе за највиши пласман.

3. Добро смо отворили плеј оф. Победили смо Слогу и Шамот, одиграли нерешено са Војводином и доживели пораз од Звезде у Панчеву. Задовољан сам учинком поготово што смо пре почетка имали доста проблема са повредама играча. До краја имамо тежак распоред, али даћемо све од себе да и ове утакмице одиграмо максимално добро.

4. Амбиције нису мале. Покушаћемо да освојимо друго место па ако се у SEHA-a лиги укаже место за две екипе из Србије, да узмемо учешће у овом квалитетном такмичењу. Не може нам нико одузети право да имамо такве амбиције, а терен ће показати да ли смо у праву или не. Пораз од Звезде нас је мало пореметио али брзо смо се консолидовали и спремно очекујемо наредне утакмице. Имамо тежак распоред, четири утакмице на страни и две на нашем терену, али мислим да смо кадри да успешно завршимо започети посао.

Желео бих да истакнем да у исто време темпирамо форму за финални турнир Куп-а Србије где такође имамо велике амбиције.

5. Првенство је изједначено. Војводина је најбоља и најискуснија екипа. Имају искуство играња у Лиги шампиона, Регионалној лиги. Најбоље играју са најбољима и у тренуцима кад се ломи резултат, тако да мислим да је реално да освоје титулу. Мислим да је пласман ових шест екипа у доигравању реалан.

Велики проблем је одлив  младих играча у иностране клубове што је веома опасна ствар, јер у Лиги има све већи број старијих играча. Мора се пронаћи модус да се одлазак младих на неки начин заустави, да се Лига ојача, јер без јаке Лиге нема ни јаке репрезентације. 

 

Мирко Ломић (Шамот 65):

1. Ми смо као другопласирана екипа остварила пласман у Супер лигу и став клуба и локалне самоуправе која финансира клуб је био да обезбедимо опстанак у Лиги. Поготово што је став свих структура у клубу и граду да нема довођења играча са стране и да у такмичење уђемо само са сопственим играчким кадром. Остале екипе су нам биле непознаница, тако да нисмо ни имали реалан увид у однос снага у Лиги. Жеља свих је била да се добро припремимо и да на свакој утакмици дамо максимум.

2. Успели смо да реализујемо заједничке припреме обзиром да је знатан број играча у сталном радном односу. Прва утакмица против шампиона Војводине за моје играче је представљала велики изазов, рађала страх и неизвесност, јер нисмо знали своје вредности у односу на друге екипе. Како се утакмица одвијала Војводина се практично извукла. Победа у Каћу је наговестила да можда можемо размишљати о доигравању за највиши пласман. Кључни моменат је био долазак Ратка Николића, након чега је уследила и победа у Шапцу против Металопластике која нам је широм отворила врата плеј офа.

3. Очекивао сам да победимо Спартак Војпут и Слогу на нашем терену. Непланирано смо доживели пораз од Спартака. У наредним мечевима очекујем да ћемо наставити са добрим играма и на тај начин се одужити нашој верној публици која нас беспоштедно бодри на свим утакмицама.

4. Не гајимо неке посебне амбиције. Ми смо уласком у доигравање остварили и више него што смо планирали, али мислим да смо то заслужено освојили. Екипу чини неколико старијих играча и доста младих којима посвећујемо велику пажњу и настојим да им дам знатну минутажу. Неки од њих, попут Прашчевића, Милићевића и Живковића, су шансу одлично искористили. Са оваквим трендом наставићемо и даље.

5. Квалитет Лиге из годину у годину је све слабији. Можда је мало изненађење што у доигравању нема Партизана, Металопластике и Рудара, али сматрам да су екипе које играју у плеј офу сасвим заслужено ту где јесу. После победе Шамота над Звездом, мислим да је Војводима обезбедила нову титулу. Звезда је победом у Панчеву решила питање другог места. Мислим да Динамо има квалитет да буде трећи, док је четврта позиција резервисана за Спартак Војпут.

Хтео бих на крају да истакнем да су сви играчи клуба из Аранђеловца, тренирамо једном дневно. Велику захвалност дугујемо локалној самоуправи која обезбеђује средства за егзистирање клуба, а посебно нашим навијачима који су наш седми играч. Размишљајући у том правцу, ми смо од ове такмичарске сезоне укинули плаћање чланарине у школи рукомета, како би на тај начин привукли што већи број деце заинтересоване за останак у свом граду.