На корак до титуле - Божо Рудић
РК Војводина и ове такмичарске сезоне незадрживо граби ка титули првака Србије. Након пет одиграних кола у доигравању за титулу шампиона Србије, Новосађани су чврсто засели на водећу позицију са значајном бодовном предношћу над највећи ривалом, Црвеном Звездом, која им омогућује улазак у мирну завршницу.
Стратег Војводине, тренер Божо Рудић, који је недавно стекао највише тренерско европско звање мастер тренер, пре почетка бављења тренерским позивом имао је богату играчку каријеру. Рукомет је почео играти у Борцу из Травника, затим је био члан Слободе Солане из Тузле а 1991. године прешао је у редове зрењанинског Пролетера. Затим следи инострана каријера: Гепинген, Шамбери, Модена, а играчку каријеру је завршио у румунској Стеауи такмичарске 2006/2007 године.
Још за време играчких дана у клубовима за које је наступао радио је децом што му је и била жеља да након играчке каријере настави да се бави тренерским позивом, пре свега радећи са најмлађима, јер сматра да је најлепши посао то када гледате свакодневно како дете напредује и као играч и као човек.
Реците нам нешто о вашој тренерској каријери?
По завршетку играчке каријере, тренерски посао сам почео да радим у румунској Стеауи као помоћни тренер. Наредне сезоне сам постао први тренер овог клуба са којим сам остварио значајне резултате. Освојили смо титулу првака Румуније, играли Лигу шампиона и догурали до полуфинала Купа купова. Тренерски позив ме је након две године у Стеауи одвео пут Катара, затим Либана, да би се опет вратио у Румунију где сам радио наредне две године. Због приватних обавеза 2016. године вратио сам се у Србију где сам преузео екипу Војводине где и сада радим.
Прва година у Војводини је била успешна, што је био главни разлога да са клубом договорите сарадњу за такмичарску сезону 2016-2017 године?
Екипу сам преузео након трећег кола доигравања, када је клуб имао три бода заостатка у односу на Металопластику. Остварили смо осам победа заредом и сасвим заслужено освојили титулу првака Србије. По завршетку првенства са руководством клуба веома брзо сам направио договор о наставку сарадње на обострано задовољство.
Са каквим амбицијама је клуб ушао у текућу такмичарску сезону?
Циљ клуба је био освајање све три титуле: првенство, Куп и Свесрпски куп. Клуб је напустило неколико играча јер су им истекли уговори, а довели смо два појачања. Из тог разлога смо били принуђени да екипу стварамо и уигравамо током лигашког дела такмичења. То је узроковало и неке непланиране поразе али нас то није поколебало, јер смо веровали у своје снаге и могућности. Остварили смо улазак у доигравање, Куп смо свесно жртвовали, а главни приоритет је остало освајање првенства. Недавно смо освојили и Свесрпски куп.
Како је протекао досадашњи део доигравања?
Све екипе које су се пласирале у доигравање су то оствариле сасвим заслужено. За мене није изненађење пласман екипе Динама јер се ради о једној искусној екипи. Пријатно је изненадио Шамот 65 који се одличним играма заслужено убацио у водећу шесторку.
У доигравању играмо добро, створили смо значајну бодовну разлику која нам гарантује мирну завршницу. Међутим, ништа није готово јер у игри је још увек доста бодова. Преломна утакмица за моју екипу је била победа у Панчеву.
Могу да кажем да је доигравање јако занимљиво и поред наше велике бодовне предности на почетку. Има доста и неочекиваних резултата. Поред борбе за титулу између Војводине и Црвене Звезде, занимљива је и борба за места на табели која гарантују играње у Европи.
Како сте задовољни условима рада у клубу?
Изузетно сам задовољан условима које је руководство клуба обезбедило. Имамо све што је потребно за врхунски рад и надам се да смо екипа и ја оправдали очекивања руководства.
Каква је ваша тренерска филозофија?
Дуго сам као играч провео у иностранству где сам имао прилике да радим са изванредним тренерима од којих сам доста тога могао да научим. Волим динамичан, брз,атрактиван рукомет са што већим бројем голова, који привлачи гледаоце. Инсистирам на што више трчања, наравно и доброј одбрани из које следи све предходно речено.
Желео бих да истакнем да своју љубав у раду са децом остварујем радећи на рукометном кампу који клуб организује сваког лета. На том кампу учествује цео стручни штаб и трудимо се максимално да своје знање пренесемо на најмлађе.
Порука за децу која желе да се баве рукометом?
Бављење било којим спортом је веома битна ствар за свако дете јер омогућава целокупни психофизички развој детета. Рукомет је леп и атрактиван спорт, тако да искрено препоручујем деци да се баве овим спортом. Нека буду упорни и истрајни у својим намерама, а успех ће доћи сам по себи.
Порука за тренере који раде са децом?
Пустите децу да се играју рукомета, јер рукомет је игра. Што мање полаза, тактике и сличих ствари у том узрасту.
Тренери следите свој пут. Данас постоји доста могућности да путем интернета и телевизије сазнају обиље информација, али усвему томе не требају да слепо копирају друге, већ да у свом раду пронађу свој пут, а најважније је да своје знање и умеће прилагоде екипи са којом раде.
Некадашњем убојитом леворуком бомбардеру, а данас успешном тренеру и педагогу, Божи Рудићу, желимо пуно успеха у наставку тренерске каријере.