На правом смо путу
У јеку највећих успеха сениорских репрезентација ондашње Југославије,значајне резултате су постизале и репрезентативне селекције млађих категорија. Све је то било резултат систематског и планског рада, а када се тако ради, долазе и добри резултати. Након распада Југославије, поједине републике попут Хрватске и Словеније, наставиле су таквим концептом рада, прилагођавајући га тенденцијама савременог рукомета. Уколико се осврнемо уназад десетак година, откако је РС Србије постао самосталан национални грански савез, на прсте једне руке се могу побројати успеси у млађим репрезентативним селекцијама. Као разлог у свим разговорима, стручним трибинама и округлим столовима истиче се недостатак планског и систематског рада у раду са млађима почевши од селекције играча, одабира тренера, концепције игре, система такмичења млађих категорија и слично.
Недавно одржани Фестивали рукомета за рукометаше и рукометашице, три генерације најмлађег узраста од 2000-2005 године, подсетили су на некадашње Ревије рукомета када су се на једном месту окупљали најталентованији играчи млађих узрасних категорија неколико генерација и играли утакмице ревијалног типа. Ове утакмице биле су праћене од стране групе стручњака задужених за рад са репрезентативним селекцијама и послужиле су им да стекну увид у квалитет појединаца, на основу којег су прављене почетне селекције.
Да ли је РСС, организацијом Фестивала рукомета за најмлађе, припремама одабраних играча са Фестивала, кренуо проверим стазама које воде до успеха, разговарамо са в.д. генералног секретара РС Србије, Александом Петровићем, чијим је великим ангажовањем и разумевањем наведене проблематике, дошло до реализације Фестивала и припрема.
Шта је то ново у раду РС Србије, а везано за рад са најмлађима?
У складу са Стратегијом развоја рукомета у Србији за наредни период, који је усвојила Скупштина Савеза, а водећи се смерницама Министарства омладине и спорта и Закона о спорту, где је посебно акцентован рад са најмлађима, кренуо сам у реализацију одређених идеја.
Сва такмичења млађих узрасних категорија, млађих од 16 година, била су за клубове учеснике потпуно бесплатна. Све трошкове организације сносио је РСС, што је колико-толико олакшало клубовима учешће на такмичењима, у ситуацији када тешком муком долазе до финансијских средстава.
За све играче млађе од 16, РСС је израдио бесплатне чланске карте.
Како сте дошли до идеје о организацији Фестивала рукомета?
У разговору са Иваном Миливојевићем, председником Комисије за развој рукомета РС Централне Србије, која је након неколико година апстиненције у раду са млађим категоријама, доласком нових људи на челна места, поново кренула са радом са најмлађим талентима, родила се идеја о одржавању Фестивала рукомета за дечаке и девојчице узраста од 12-16 година. Ту идеју сам оберучке прихватио као и Владимир Кнежић, председник Такмичарске комисије РС Војводине и на састанку у Врњачкој Бањи, коме су присуствовали регионални координатори, Директори ТМК и координатори млађих репрезентативних селекција, договорено је да се 07.05.2017. одржи Фестивал рукомета за девојчице, а 18.06.2017. године за дечаке и то за три генерације: 2000/2001, 2002/2003 и 2004/2005. Циљ одржавања Фестивала је био да на једном месту окупимо најталентованије дечаке и девојчице из целе Србије ради непосредног увида у њихов квалитет. На Фестивалима је учествовало преко 500 талената који су одиграли ревијалне утакмице, праћени будним оком свих координатора рада са млађим селекцијама. Све трошкове Фестивала, укључујући и превоз учесника, сносио је РСС. На Фестивалу се видело да има заиста доста талената који би уз квалитетан стручни рад, у догледно време, сигурно били чланови сениорске репрезентације Србије. Фестивали су имали велики позитиван одјек у рукометној јавности, међу клубовима, код самих учесника и њихових родитеља, тако да су се показали као пун погодак.
Није се стало само са организацијом Фестивала?
Једна идеја рађа другу. Треба само кренути. Након Фестивала родила се идеја о организацији припрема за најталентованије рукометашице и рукометаше учеснике Фестивала и то за две генерације - 2002/2003 и 2004/2005, које још нису у систему такмичења репрезентативних селекција, са циљем да се што раније отпочне примарна селекција играча тих годишта, обзиром да је то тренд у свим земљама где је рукомет трофејни спорт и да на тај начин покушамо да ухватимо корак са њима бар што се тиче рада са млађима.
Припреме су организоване у Крупњу за по 16 најбољих играча у ова два годишта за дечаке и девојчице. Са њима је радило 12 тренера, регионалних координатора.
Како сте задовољни реализацијом и ефектима ових припрема?
Мислим да о томе најбоље говоре утисци учесника које можете прочитати на нашем сајту, велико задовољство тренера са оним што је урађено, бројни позиви родитеља који су поздравили ове акције и исказали велику захвалност Савезу на учињеном. Све је ово препознато и од стране Министарства омладине и спорта, а не треба заборавити чињеницу да је приликом доношења новог Закона о спорту, Министар Вања Удовичић посебно наглашавао да је један од основних циљева Министарства у наредном периоду побољшање рада са најмлађима.
Ове припреме су биле специфичне по нечему што до сада није била пракса?
Пошто се радило о најмлађима, у Програму рада је поред спортског био наглашен и едукативни карактер. Сматрам да је едукација спортиста врло битан фактор. На томе инсистира и Министарство које је за најперспективније спортисте обезбедило стипендије, а за оне који су средњешколског узраста као услов за добијање стипендије одредили и најмање врло добар успех.
Ми смо едукативни програм спровели кроз посету културно историјским споменицима Јадра. Учесници су имали прилику да посете Текериш и споменик палим борцима српске војске у Првом светском рату и сазнају доста чињеница о Церској бици и великој победи српске војске над аустроугарском, која је представљала прву победу савезничке војске. Затим су посетили Тршић, родно место реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића, где су се упознали са бројним појединостима из Вуковог живота. Обишли су и два манастирска комплекса: Троношу у селу Коренита и Добри поток у Крупњу. Ефекат је био велик. Деца са са одушевљењем прихватила овај део програма. Сматрам да са оваквом праксом треба наставити и у наредном периоду.
Све набројано, као што сте већ споменули, не би било могуће реализовати без помоћи Министарства омладине и спорта?
Велику захвалност исказујемо Министарству омладине и спорта, а посебно Министру Господину Вањи Удовичићу, које је имало разумевања за овај програм рада са младима и обезбедило значајна финансијска средства за његову реализацију. РС Србије се труди да прати тенденције у настојањима Министарства да се унапреди рад са најмлађима и надам се да им реализацијом оваквих програма узвраћамо на прави начин.
Који су наредни потези везани за рад са најмлађима?
Планом и програмом рада Савеза предвидели смо да у наредном периоду наставимо са започетом праксом и организоваћемо још 2 Фестивала рукомета за генерације 2003/2004 и 2004/2005. За генерације које су прошле овај циклус рада наставићемо са контролним окупљањима током године у циљу даљег усавршавања и континуираног праћења њиховог развоја. Размишљамо да за поједине генерације обезбедимо учешће на међународним турнирима. Пажњу ћемо посветити и тренерском кадру кроз организацију семинара за тренере ових генерација. Дакле, потрудићемо се да учинимо све да се вратимо на прави пут у раду са млађим узрастима који води до успеха који су рукометни спорт красили дуги низ година. У свему томе очекујемо, као и до сада, помоћ Министарства омладине и спорта, и сигуран сам да ће Министарство, као и за ове акције које смо реализовали, препознати праве вредности и обезбедити средства за реализацију набројаних акција.
На крају, желео бих да се захвалим свим учесницима, као и свим сарадницима без чије помоћи сигурно не би било могуће реализовати овако значајан пројекат.