Рачунајте на нас
У касним послеподневним сатима из румунског Турн Северина вратили су се "фестивалци" генерације 2002/2003, након пријатељских утакмица са вршњацима из Румуније.Скор: једна победа и и исто толико пораза. У првој утакмици, оковани тремом, најталентованији дечаци овог годишта лоше су стартовали и омогућили Румунима да остваре знатну почетну предност. У другом делу меча, решени да скупо продају кожу и одлично саветовани од стране тренерског двојца Пејчић - Ристовски, наши момци су консолидовали редове. Изузетном борбеношћу успели су да дођу, у последњем минуту утакмице, на само један гол минуса и имали чист контранапад за нерешено који нису реализовали тако да су доживели минималан пораз, 31:30. У другом мечу сасвим друга слика. Без треме, са више самопоуздања, чврсто решени да се реванширају Румунима за минимални пораз из првог меча, од самог старта стекли су предност, која је у појединим тренуцима утакмица износила и великих седам голова. На крају мало опуштања тако да су Румуни доживели частан пораз од 28:30.
Своје утиске, након повратка, износе тренери Давор Ристовски и Саша Пејчић као и играчи: Павле Цвијетић, Мирко Баћановић и Вукашин Марковић.
Саша Пејчић: Презадовољан сам пре свега понашањем момака Иако јако млади показали су да су лепо васпитани, одговорни и можемо само да се поносимо са овом генерацијом. Обзиром да смо ми тек ушли у тренажни и такмичарски процес са овом генерацијом, а да Румуни тренирају већ годину дана заједно, резултатски не могу да не будем задовољан. Прву утакмицу отворили смо јако лоше што је било и очекивано јер је ово био први репрезентативни меч ове генерације. Предност коју је домаћин остварио током првог дела утакмице, великом борбеношћу успели смо да стигнемо и у самом финишу утакмице имали шансу да изједначимо али нисмо успели да реализујемо чист контранапад. Иако утучени због пораза у првом мечу, момци су успели да се након дана паузе психички опораве и да у другом мечу покажу све своје потенцијале и заслужено славе на крају. Момци су показали завидан потенцијал са којим располажу тако да се на њих може рачунати у будућности. Свим играчима пружена је прилика да наступају и покажу своје кавлитете. На крају свака част Рукометном савезу Србије и Министарству омладине и спорта који су омогућили да се ова генерација уведе у такмичарски циклус већ у овим годинама .
Давор Ристовски:Одушевљен сам фанатичном борбеношћу свих момака. Понашање беспрекорно као и дружење. Екипа је била хомогена, дисала истим ритмом. Први меч је донео очекивану трему јер је ово било ватрено кршење на рукометном терену за све момке. Направили смо већи број техничких грешака што су домаћи играчи искористили и нанели нам минималан пораз. У другој утакмици ми смо диктирали темпо, држали у својим рукама све конце утакмице и заслужено победили. Захвалио би се нашим домаћина на изузетном гостопримству. Све време смо били окружени њиховом пажњом тако да смо се осећали као код своје куће.
Павле Цвијетић: Захвалио би се пре свега Министарству омладине и спорта и Рукометном савезу Србије који су нам омогућили да овако рано за наше прилике, као петнаестогодишњаци уђемо у тренажни и такмичарски циклус као селекција. Утисци феноменални. У првом мечу оковала нас је трема а направили смо и велики број техничких грешака па смо заслужено поражени. У другом мечу све је дошло на своје место. Више самопоуздања, храбрости и велика борбеност коју смо испољили и у првом мечу, резултирали су сигурним вођством све време утакмице и заслуженом победом. Дружење је било феноменално тако да се враћам испуњене душе и срца.
Мирко Баћановић: Све је било одлично. Целокупна организација од припрема па све до повратка за сваку похвалу. Тренери одлични и квалитетни. После прве лоше одигране утакмице, услед почетне треме, у другом мечу смо заиграли онако како треба и заслужено славили. Целокупни циклус од Фестивала рукомета, припрема у Крупњу и ове утакмице у Румунији за нас веома много значе. Уз све то добили смо додатни мотив да још вредније тренирамо, напредујемо и да у будућности вратимо српски рукомет тамо где је некада био, у сам врх европског и светског рукомета.
Вукашин Марковић: Тешко је описати како сам се осећао док сам слушао химну Боже правде. Сви из екипе смо сањали тај дан и захваљујући Рукометном савезу и Министарству омладине и спорта, ево и доживели га. Први меч оковани тремом и страхом у почетку утакмице, дозволили смо Румунима да се резултатски одлепе. Великом борбеношћу успели смо да стигнемо на само један гол заостатка али нисмо имали среће да изједначимо. Друга утакмица сасвим друга прича.Осокољени од стране тренера који су нам улили самопоуздање, чврсто решени да се у Србију не вратимо са два пораза, све време утакмице смо доминирали и на крају заслужено славили.
На крају стисак, загрљај уз традиционално видимо се опет на стазама новог успеха и звезданих стаза. Рачунајте на нас.
