Блистава каријера
Од самих зачетака рукометног спорта па све до данашњих дана, арбитри са простора некадашње Југославије, па Србије и Црне Горе те данашње Србије, имали су веома значајну улогу у овом динамичном и лепом спорту. Не постоји ниједна особа, познавалац рукометне вештине, која није чула за имена Гаврила Гојнића, Милана Валчића, Милана Митровића, Андрију Бањанина, Слободана Вишекруну, Зорана Станојевића...Све су то имена судија са територије данашње Србије која су судила највећа такмичења европског, светског и олимпијског формата.
Један од парова који је на добром путу да досегне звездане стазе попут набројаних је и судијски пар Иван Мошорински и Александар Панџић. Дипломирани професори физичког васпитања и дипломирани тренери рукомета, давне 1998 године, још увек активни играчи ,чија се каријера приближавала крају, решили су да положе судијски испит и на тај начин остану у спорту којем су подарили своје детињство и младост. Након што су успешно савладали Правила игре и стекли почетно судијско звање, правду су делили на утакмицама "бетон" лиге и млађих узрасних категорија. 2001 године опростили су се од играчке каријере и чврсто решили да се посвете суђењу желећи да једног дана деле правду на најважнијим такмичењима широм света, као што су то радилe њихове предходно наведене колеге. Почетак озбиљног бављења судијским занатом управо се дешава те 2001 године када долазе на листу судија Друге лиге. Након петогодишњег дељења правде на рукометним теренима широм тадашње Србије и Црне Горе, 2006 године долазе на листу судија највишег степена на којој се од тада непрекидно налазе. Као младом перспективном пару указана им је част и поверење да већ прве године боравка на листи најбољих судија суде финале Купа Србије, Партизан – Колубара. То је био јасан наговештај да се пред њима налази блистава судијска каријера. Част да суде финале националног купа добили су и 2017 године.
.
2003 године посtају део young referee програма ЕХФ. 2008 године стичу у Португалу звање ЕХФ судије а већ наредне 2009 године и највише звање, ИХФ судије. На међународном плану судили су неколико пута најважније утакмице на првенствима млађих категорија а у сениорској конкуренцији за сада су догурали до полуфинала Европског првенства. Од 2009 године па до данашњих дана суде Лигу шампиона.
Са Мошом и Панџом како их зову најближи пријатељи причамо након утакмице 2.кола Супер рукометне лиге Србије, Црвена Звезда – Металопластика, коју су, као и многе предходне у домаћем првенству протеклих година, одсудили одлично без неког превеликог напора.
Шта вас је мотивисало да се посветите овом , у народу, не баш популарном позиву ?
Кроз дугогодишње играње рукомета, заволели смо овај диван и динамични спорт, прави мушки, пун контактне игре. На заласку играчке каријере, првенствено желећи да останемо у спорту где смо провели младалачке дане и стекли много пријатеља , одлучили смо да полажемо судијски испит. Решили смо да кренемо тим путем па докле стигнемо. На почетку нисмо маштали о некој озбиљнијој каријери али из године у годину, откривајући све лепоте овог позива, у нама је све више сазревала жеља да једног дана у овом позиву досегнемо највеће висине.
Kако иде за сада ?
Након 19 година бављења овим занимљивим занатом, ту смо где јесмо. У националним географским ширинама успели смо доста тога. 11 година се налазимо на листи најбољих судија, цењени и уважени од великог броја актера рукометног спорта. На међународном плану гурамо добро али је то још увек далеко од наших амбиција, које су увек највише без обзира на врсту посла којим се бавимо. Надамо се да смо на добром путу и да ћемо једног дана досећи звездане стазе којима су чврсто газиле наше колеге које сте већ споменули на почетку разговора.
Како оцењујете значај судија у спорту ?
Судије имају изузетно велики значај али и још већу одговорност. Рукомет је контактни спорт, пун дуела, стартова различитог интензитета, веома динамичан и брз поготово последњих година, тако да доследна примена Правила мора бити у служби игре. Од судија зависи много тога, почевши од реда и дисциплине на терену па до омогућивања реализације најкомпликованијих тактичких замисли и најатрактивнијих потеза играча који маме гледаоце.
На нашим просторима уважено је мишљење да је лакше судити у Европи него у домаћем првенству ?
Ми на сваку утакмицу, без обзира да ли је судимо у Србији или иностанству, гледамо на исти начин и имамо исти приступ. Трудимо се да се припремимо што боље, да будемо концентрисани и дамо све од себе да будемо непримећени на терену. Разлика постоји у начину схватања спорта код нас и у иностранству. Док је то код нас у већини случајева борба на "живот и смрт", у иностранству је то само игра. У том погледу је нешто лакше судити на европским и светским такмичењима. Међутим ми немамо проблема ни на домаћим теренима. Стекли смо ауторите код играча и тренера, имају поверења у нас и прихватају наше одлуке. Суђење у Србији је основа и подлога за суђење у Европи. Ми то тако схватамо и поступамо у складу са тим. Правила су написана за све а не само за судије, па проблем видимо и у томе што већина актера утакмице у Србији не познају довољно Правила игре због чега долазе у ситуацију да трпе дисциплинске мере за време утакмице.
Првенство у СРЛС је недавно почело. Одиграна су два кола. Како видите овогодишње првенство ?
Биће то једно од најнеизвеснијих првенстава до сада. Доста екипа су изједначеног квалитета тако да се очекује велики број резултатски неизвесних утакмица. Учешће у доигравању и шанса за местa у Европи и СЕХА лиги је велики мотив за све учеснике. Управо тако је и почео овогодишњи шампионат. Већ неколико нерешених резултата уз хичкоковске завршнице говоре у прилог наше тврдње. Одлично је то што упркос неизвесним завршницама, утакмице пролазе без икаквих проблема, уз фер и коректно понашање свих актера и надамо се да ће тако остати и до самог краја.
На крају порука за нјамлађе који ће једног данаљ кренути вашим стопама ?
Суђење је лепа и позитивна ствар за разлику од мишљења које преовлађује о овом позиву. Суђење ће вам пружити много тога. Упознаћете и стећи много нових пријатеља, пропутовати Светом, живот ће вам бити испуњен овим лепим хобијем. Зато не размишљајте. Крените нашим путем и сигурно нећете зажалити – у свом оптимистичком стилу овај разговор завршају Александар Панџић и Иван Мошорински. Судијски пар од којих се тек очекује да показу своје бројне квалитете на истинско задовољство свих љубитеља рукометног спорта.
