Вук Миленковић - рукомет је мој животни избор
Последњих година сведоци смо одлива великог броја играча у иностране клубове. Свака медаља има две стране, па тако и ова појава. Са једне стране одлазак квалитетних играча умањује квалитет домаћег такмичења, а са друге, отвара простор младим играчима да се покажу и докажу свој таленат и квалитет.
У овогодишњем такмичењеу у оквиру СРЛС, шансу да се појави на суперлигашкој позорници, добило је доста младих играча који траже своје место под сунцем. Један од њих је и Вук Миленковић, талентовани 19 – годишњи кружни нападач београдског Партизана, који је великим и сигурним кораком закорачио на позорницу и показао да се пред њим налази једна блиастава рукометна каријера.
Ко је Вук Миленковић, шта мисли о свом клубу, личној каријери, како живи млади перспективни спортиста, какву поруку има за клинце и клинцезе који тек улазе у рукометне воде и још доста тога, покушали смо да сазнамо у разговору са овим лепо васпитаним и скромним момком у паузи између два првенстена кола.
O почетку каријере..
"Рукометну каријеру сам започео још као деветогодишњи дечак, 2007 године, у рукометном клубу СЦ Вождовац, код тренера Андреје Вукојевића, који је у почетку моје каријере имао велики утицај на мој спортски развој на чему му се захваљујем" – започиње причу Вук, који је својим играма веома брзо запао за око стручњацима тима из Хумске и након петогодишњег играња у клубу, који се истиче одличним радом са млађим узрасним категоријама, са којима је освојио доста титула и најсјајнијих одличја, прелази у редове београдског Партизана. У први тим га од такмичарске сезоне 2015-2016 године, уврштава тренер Ненад Максић и од тада је непрекидно члан првог тима а од ове такмичарске сезоне неко без којег се не може замислити игра црно белих, који после првог дела такмичења у СРЛС заузимају високо котирану другу позицију на суперлигашкој табели.
О Партизану...
У Партизану ми је лепо. Имам све услове за несметани спортски развој и са те стране сам захвалан клубу. Партизан је клуб као створен за младе перспективне играче. Добар тренер, вредно тренирамо, одлична је атмосфера како у клубу тако и међу играчима. У првом делу првенства смо постигли невероватан резултат који нико није очекивао, али се труд и рад исплатио, тако да поносно заузимамо друго место и надам се да ћемо високу позицију задржати и у наставку такмичења и остварити пласман у доигравање.
О младим играчима...
Ове сезоне у СРЛС се појавило доста младих, перспективних играча. Биће их још више обзиром на околности у нашем рукомету. Прилику која нам се пружа морамо искористити. Пре свега марљивим радом, потребном дозом одговорности, давањем максимума, како на тренингу тако и на утакмицама. Прилика се не пружа сваки дан и мораш бити кадар да је препознаш и искористиш, јер у супротном од звезданих домета неће бити ништа.
О својим играма...
У принципу сам задовољан оним што сам пружио у овом делу првенства. Наравно да увек мора и може боље. Има још доста простора да напредујем у сваком смислу. Не задовољавам се постигнутим и увек стремим ка вишем и бољем. Задовољнији сам игром у нападу него у фази одбране, коју морам знатно поправити. У одбрани ми недостаје знатно више агресивности јер рукомет је спорт који тражи да у одбрани гризеш и изгараш до краја, да улазиш немилосрдно и безпоштедно у све дуеле. Нема милости. Или јеси или ниси.
О својим квалитетима...
Изузетно сам мотивисан и упоран да у ономе шта радим будем најбољи. Не задовољава ме просек.Сматрам да је то једини исправан пут. Ако се бавиш нечим онда му се мораш максимално посветити. Најгоре је ако си негде на пола пута. Ни на небу ни на земљи.
Имам добар осећај за простор што је за кружног нападача веома важно. То ми доста помаже да се нађем у гол шанси или да својим блокадама омогућим саиграчима да дођу у гол шансу. Није лако на линији шестерца јер се ту води велики рат. Зато настојим да добрим кретањем и постављањем избегнем безпотребне чврсте дуеле, али наравно не бежим од њих и спремно их прихватам јер су они у опису игре кружног нападача.
У другом делу јесењег такмичења знатно сам побољшао реализацију у односу на први део, што се поклапа са темпирањем форме целе екипе од стране тренера Максића. Нисам од оних кружних нападача који сматрају да је све у снази. Учен сам од малена да је снага битна али да је исто тако битна и техника шута, тако да нисам присталица одапни и пуцај свом снагом већ сними целокупну ситуацију и пронађи адекватно решење, тако да често сам себе изненадим решењима које налазим на утакмици.
О узору...
Никад нисам имао само једног узора. Купио сам фазоне од доста одличних кружних нападача и настојао да формирам неки свој стил. Свиђа ми се како игра Маркус Алм. Није класичан снагатор који разгрће,иако је корпулентан. Игра доста главом, размишља, што настојим да применим у својим играма.
О амбицијама клуба....
Желимо пласман у доигравање што би за ову екипу представљло велики успех али и могућност играња још десет јаких утакмица, јер је неопходно у развоју сваког младог играча да игра јаке утакмице. Тренутно смо други, сасвим заслужено. Биће велика борба за једну од прве четири позиције које воде у доигравање. Лига је прилично изједначена и доста екипа конкурише за највиши пласман. Мислим да ћемо успети у нашој намери и да ћемо одличним играма обезбедити пласман у доигравање а онда ћемо видети како ћемо и шта ћемо.
О личним амбицијама....
Тренутне су везане за Партизан. Да играм добро и да дам што већи допринос нашој борби да се пласирамо у доигравање. Оне дугорочне везане су за играње у иностранству. Највише ме привлаче Немачка и Француска јер су то рукометно обећане државе, сан сваког рукометаша. Што се тиче репрезентације Србије, наступао сам за кадетску на Европском првенству за моју генерацију. Сада смо прерасли у јуниорску и очекује нас наступ на европском првенству за генерацију 1998. Сматрам да имамо добру екипу и да ћемо на предстојећем првенству постићи бољи резултат него у кадетској конкуренцији. Даћу све од себе да се наметнем селектору сениора и у догледно време пригрлим дрес сениорске репрезентације.
У слободно време...
Мало га имам јер ако желите да се озбиљно посветите свом успеху морате бити спремни да радите доста. Таленат јесте битан али рад је пресудан. Слободно време користим као и остали млади спортисти , са друштвом, девојком, породицом. Тешко је имати неки буран приватни живот и бити посвећен спорту. Није лако одрећи се живота којим живе моји вршњаци. Али ако знате шта желите у животу и од живота, онда вам то није тешко.
Порука за неке нове клинце и клинцезе...
Бавите се спортом. Спорт ће вам помоћи у сазревању и формирању здраве личности. У спорту ћете научити да будете дисципловани, одговорни, упорни, вредни...Стећи ћете велики број пријатеља, пропутовати светом. Бићете здрави, лепог изгледа, познатији и цењенији у друштву. Будите спремни на много одрицања., раних устајања, жртвовања слободног времена. Морате озбиљно и вредно радити, паметно размишљати, бити свесни својих врлина али и мана. Не кајем се што сам пошао тим путем. И кад бих морао из почетка опет бих пошао истим путем.
Ко је Вук Миленковић?
Вук је искрен, честит, упоран, самосвестан, захвалан,вредан, поштен млади човек који зна шта жели. Неко коме је рукомет животни избор" – кратко и јасно овај изузетно пријатан разговор крају приводи Вук Миленковић, надасве лепо васпитани младић, рукометаш за којег смо сигурни да ће у догледно време достићи и престићи ниво игре једног од најбољих светских кружних нападача Маркуса Алма и поносно на постољу певати Боже правде.