Иван Станковић: "Данци и Исланђани нису ништа бољи од нас"
Ново лице у репрезентацији Србије на припремама у Крањској Гори. На октобарском списку селектора "Орлова", Сеада Хасанефендића, нашао се некадашњи јуниорски репрезентативац генерације 1982, поникао у дресу Партизана, а сада у једном од најбољих шпанских клубова, Арагону из Сарагосе, Иван Станковић (26), који ће након повреде Марка Вујина, заједно са Александром Стојановићем, поднети терет играња на десној страни напада.
Први пут са сениорском репрезентацијом. Како се осећаш и да ли те је изненадио позив селектора?
- Изненађен, јесам. Прво, када сам видео да сам на списку резерви за то прво окупљање за време ЕХФ недеље. Мислио сам да је овде заборављено на мене, али ето, пријатно сам се изненадио. Био сам код Цветковића на једном ширем списку, много давно, али сам тада био повређен и без обзира, када се скратио, није ме било у комбинацији.
Велико такмичење играчима доноси једну нову степеницу у афирмацији. Играш у клубу који је изузетно финансијски стабилан, што је у Шпанији, задњих годину-две дана, права реткост? Направио си добру каријеру, и поред тога, што ниси имао репрезентативни статус...
- Па, тако је. Један сам од ретких, који је успео да иде корак по корак, а да није имао шансу у репрезентацији. Задовољан сам због тога. Можда сам могао и више да пружим у неким тренуцима, али могло је и горе. Супер ми је у Сарагоси. Прошле године сам продужио уговор на три сезоне, тако да не верујем да ћу мењати средину. Ако и дође нека боља понуда, земљу сигурно не бих мењао.
Уживаш у Шпанији?
- Да.
Многи играчи остају тамо и по цену да мање зараде, него негде другде.
- Вероватно због квалитета живота. Све зависи, да ли се теби свиђа или не. Мени се свиђа. Мада ми се више свиђало у Ируну, када сам играо за Бидасоу. Тамо сам био на океану, ту су биле и планине. Сарагоса је мало више пустиња, али далеко од тога да је лоша.
Како ти се чини група на Европском првенству?
- Група је тешка. Са домаћином увек може да буде компликовано. Скандинавци су незгодни, што нам показују резултати са њима на великим такмичењима. Ипак, нису ништа бољи од нас. Да не помисли неко, ако су европски прваци или олимпијски вицешампиони, да су у великој предности. Ми ћемо урадити све да се добро спремимо и да их победимо.
Шта раде то Шпанци, натурализују све живо?
- Да, да, шта стигну (смех). Нису задовољни резултати у последње време. Штербик, па Рутенка, сада Нађ. Имају велики број странаца. Морали би то да ограниче, ако мисле да имају своје играче. Када је толико странаца по екипама, домаћи играчи не могу да дођу до изражаја. Мада, Лига је таква, да немаш времена да чекаш младог играча. Ако будеш чекао, испашћеш из Лиге. Време их тера да купују готове играче са стране, што је лакше него да праве своје. Мислим да и поред тога, имају добре играче за репрезентацију и не знам, зашто то раде. Ваљда имају пара за бацање (смех).
Ти си још један у низу врхунских рукометаша из београдског насеља Калуђерица. Опет неко из Калуђерице у репрезентацији (Станојевић, В. Стојановић). Водите "мртву трку" са Гајдобром по броју врхунских рукометаша...
- А, добро, Гајдобра (Марковић и Продановић) има више играча него Калуђерица. Нас нема много, али могло је да буде доста добрих рукометаша. Доста њих је престало да игра, из разних разлога, али добро.